Blagoslovljenje zastave Hrvatskoga katoličanskoga junačkoga društva 1927. Fahnenweihe des Kroatischen katholischen Burschenvereins 1927

Blagoslovljenje zastave Hrvatskoga katoličanskoga junačkoga društva. Društvo se je osnovalo u marcu 1927. ljeta. [19270521 - strani 1-2 ] Nova zastava. Prošlu nedilju je zdignuta u višinu jedna nova blagoslovljena zastava i to zastava kat. junačkoga društva u Trajštofu. Ime sela Trajštofa izgovoreno po nimški znači selo žalosti. I ako je prlje bilo dost uzroka, da jedan Hrvat s zalošćum samo misli na to lipo, veliko, čisto hrvatsko selo, danas tomu već nima uzroka. Suprotivno, gdo je bil nedilju onde, ta je vidil ne samo mnogo radosti, veselja i oduševljenosti, nego se je i sam radostno zakvačil u kolo radostnih, ar velik je uzrok ove radosti. Kako velik je bil uzrok nediljne radosti, more si premisliti samo on, ki zna, kako je izgledalo u toj općini jos pred nekolikimi leti. Akoprem selo leži u blizini varoša Železnoga, vindar je selo bilo u društvenom pogledu skoro mrtvo. To su sobom donosile neugodne općinske prilike. Ljudstvo je bilo zaostavno tako reć samomu sebi. Pak je vindar mladina našla iz ove nevolje vrata, na ka je stupila iz zaostavnosti u široki svit, kade si je hitro našla dobre prijatelje i verne tovaruše i s tim ujačala i svoje rede. Junaki su sami od sebe, prez kakovoga učnoga peljača utemeljili junačko drustvo. Ta čin im služi na najveću diku, i za toliko već važe, ča su prilike, kad se je društvo prošlo leto u marcu utemeljilo, bile jako nepovoljne za selo. S ovim su ovi junaki pokazali našoj inteligenciji, da nimaju volju ostati u kutu, ki je škur i kamo se zasiplje pepel i nehasnovito dugovanje, nego da želju dojti u višinu, kade sviti sunce slobode i znanosti, s jednom ričom da želju korak držati s današnjim svitom i današnjimi ljudi. Da se pak i inteligencija pridruži tomu gibanju, se razumi samo od sebe. Da su ovo posvidočili junaki u jednom selu, ko tako verno čuva svoj hrvatski karakter kot Trajštof, ki daje kotno peldu čisto hrvatskoga sela, nas osebujno veseli. Pokazali su, da Trajštofci ne držu svoju općinu za selo žalosti, nego za ono, kako mi Hrvati ime toga sela izgovoramo, za selo vernosti katolicanstvu i hrvatstvu. Prilikom nediljnoga blagoslavljanja zastave su trajstofški junaki očito potvrdili svoje ka- toličanstvo i hrvatstvo. S oduševljenjem su pozdravljali nimške govornike, ki su im povidali od lipote katoličanske misli, od moći kršćanskih organizacijov i hasnovitosti kršćanskoga žitka na ovom i onom svitu. A kad je zastupnik g. dr. Karall u svojem govoru izrekal trsenje za očuvanje hrvatstva i borbu za hrvatske pravice, samo od sebe se je vsa velika množina ljudstva razgibala u buri oduševljenoga klicanja i božanja. S tim je ova množina dala pokazanje svojega delzimanja u borbi za obrambu hrvatstva i njegovo napredovanje i izrekla, da borbu, ku peljaju u tom smiru naši hrvatski zastupniki, i ona spoznava za dobru i ju potpira. Preblizu smo bili Cindrofu, a da bi ne bi na njega mislili. Ča je moguće, da isto ljudstvo u jednom selu, ko je tako reć samo nekoliko korakov od drugoga, potpuno drugačije misli? Nij moguće! Očito je viduće, da su onde neki ljudi stanovničtvo zaslipili, da ne vidi, kade mu je mesto i kamo mora šetovati skupa svojom istorodnom braćom. Ov dan je bil za Trajstof jedan od vrlo važnih danov u žitku sela. Ov dan je oduševljena mladina prisegla katoličanskoj i hrvatskoj zastavi vernost. Osvidočeni smo, da će mladina ovu svoju prisegu i držati. Iz toga ishaja, da je na ov dan položen temelj budućemu hrvatskomu i katoličanskomu Trajštofu. Ar: na mladini svit ostaje. Mi zato radostno kličemo ovomu viteškomu društvu: Zdravo! Junaki! Fahnenweihe des Kroatischen katholischen Burschenvereins 1927; Gründung des Vereins: März 1926